DOBRO POGLEDAJTE OVU FOTOGRAFIJU IZ TRAMPOVE RATNE SOBE: Ovo je trenutak kada je naredio napad na Iran, a svi su primetili koga na njoj NEMA (FOTO)
Dok je Donald Tramp bio u svojoj "ratnoj sobi" u Mar-a-Lagu, okružen najbližim savetnicima - uključujući državnog sekretara Marka Rubija i predsednika Združenog generalštaba Dena Kejna – potpredsednik Dž. D. Vens nije bio sa njima. Umesto toga, Vens je pratio događaje iz situacione sobe Bele kuće u Vašingtonu.
Pratila ga je Tulsi Gabard, direktorka nacionalne obaveštajne službe, koja je takođe poznata po svojim kritikama američkih intervencija u inostranstvu - uključujući i one u Iranu.
Administracija nije detaljno objasnila zašto je tim "podeljen" na dve lokacije. Ali činjenica da su Vens i Gabard bili fizički odvojeni od Trampovog glavnog tima podstakla je spekulacije da to odražava različite stavove o angažovanju SAD u inostranstvu i Trampovoj politici prema Bliskom istoku.
Pre nego što je postao potpredsednik, Vens je bio čest kritičar američkih vojnih intervencija. Kao komentator i senator, još 2024. godine je govorio da bi rat sa Iranom bio protiv interesa SAD i "izuzetno skup".
U februaru 2026. godine, uoči napada, Vens je za Vašington post rekao da ne očekuje da će potencijalni sukob sa Iranom eskalirati u dugotrajnu, besmislenu ratnu operaciju i naglasio da i dalje preferira diplomatiju kad god je to moguće – iako vojne opcije, uključujući udare kako bi se sprečilo da Iran napravi nuklearno oružje, ostaju mogućnost.
Takođe je rekao da ne zna kakva će biti Trampova konačna odluka i da "nema šanse" da će akcije SAD dovesti do dugog rata na Bliskom istoku.
U prethodnim izjavama, Vens je sebe opisao kao skeptičnog prema stranim vojnim intervencijama - stav koji je imao čak i pre nego što je ušao u administraciju.
Uprkos svojim ranijim izjavama, otkako je postao potpredsednik, Vens se povremeno činio spremnim da podrži Trampove akcije, uključujući brze vojne operacije. U nekoliko nedavnih intervjua, pokušao je da ubedi javnost da SAD ne planiraju da ratuju dugo vremena i da se Tramp i dalje protivi neograničenim stranim ratovima.
Ali uprkos toj retorici, vojna operacija protiv Irana - koja je rezultirala atentatom na vrhovnog vođu Irana - razbila je deo populističke retorike "Amerika na prvom mestu" koja je dugo definisala Trampa i njegovu stranku.
Ako Vens planira - kako se spekulisalo - da se kandiduje za predsednika SAD 2028. godine, biće mu važno da postigne ravnotežu: ne želi da deluje kao vatreni zagovornik vojnih operacija, ali takođe ne sme da deluje razočarano sopstvenom administracijom.
Analitičari kažu da bi mu moglo biti teško da opravda nedavne događaje ako želi da zadrži podršku dela birača koji se snažno protive stranoj intervenciji.
(Kurir.rs/Jutarnji list)